Šta Tako?e je potrebno redukovati nastavni sadržaj i

 Šta bih promenio u školi Prosveta i školstvo su
najvažnija pitanja svake države. Škola bi se slobodno mogla nazvati 
”Fabrika ljudi”. Ona od dece pravi svestrane, obrazovane i dobre
ljude. Makar bi trebalo da je tako. Kako živimo u državi u tranziciji, u
kojoj sve izgleda kao u lošoj bajci, naš školski sistem je zakržljao u
evoluciji. Jednostavno se ne zna ko pije, a ko pla?a. Iako ga kreiraju
nau?nici sa naših ”najboljih” fakulteta (Megatrend, Singidunum,
Metropolitan) sa bezbroj prosvetnih saveta za koje niko ne zna ?emu
služe (osim za primanje plate),a uz to i ne rade, šlolstvo ne ispunjava
svoje potrebe. Pišem ovaj sastav, iako ima mnogo ovakvih tekstova koji
su prošli neprime?eno, pa ne?e ni ovaj ”daleko da dogura”. Ali se
nadam da ?e kad-tad do?i bolji dani za naše školstvo (”najverovatnije
za dve, najviše dve i po godine”). Za po?etak moja reforma bi
krenula od finansija, jer se, nažalost, sve vrti oko para. Profesorima
sigurno treba pove?ati plate kako bi više bili motivisani za rad sa
u?enicima. Zaista se divim profesorima koji za 40.000 rade u nekoliko
škola, u lošim uslovima, a opet postižu prave rezultate i edukuju
u?enike. Kad smo kod povišica, platu treba pove?ati i u?eni?kim
roditeljima, kao i u?eni?ke stipendije. dobro, dosta je pove?anja, sada
treba da do?e do smanjenja. A prvo što treba smanjiti jeste radno vreme
roditelja. Svedoci smo toga da roditelji nemaju dovoljno vremena da se
posvete deci, da rade sa njima, da im pomažu, a pre svega vaspitaju.
Deca su kao drvo koje raste, ukoliko se dobro obra?uje donosi dobar
plod. Nije sve na profesoru, ve? i na roditeljima koji treba da budu
komplementarni par sa profesorima, a ne da budu sukobljene strane. Po?etak
nastave bi trebao da bude oko 11:00, jer je dokazano da je mozak tad u
mogu?nosti  da što bolje obra?uje informacije. ?asovi bi trajali oko 35
minuta. Glavni ishod školovanja, po meni bi trebao da bude da nau?i decu
da budu spremni za život. Te treba više raditi na osamostaljivanju
u?enika, kriti?kom razmišljanju, logici itd.. Kako kaže Anštajn:
”Obrazovanje je ono što nam ostane kada zaboravimo ono što smo u?ili u
školi.” Smatram da bi trebalo uvesti i pove?ati fond ?asova kao što je:
etika, filozofija, psihologija, mena?žment.Pošto takvi predmeti dosta
uti?u na karakter u?enika. Tako?e je potrebno redukovati nastavni
sadržaj i smanjiti obim informacija. Tako?e ne bi štetilo renoviranje
škola. Pre svega bolje opremanje kabineta i u?ionica. To bi propratilo
ve?u zastupljenost naprednih tehnologija. Elektronsko u?enje ne bi bilo
luksuz ve? standard. Profesorima treba dati ve?u slobodu, tj da se
oslobode zakona i da mogu samostalno kreirati svoj koncept nastave.
U?enici bi bili u obavezi da bar jednom u klasifikacionom periodu
pose?uju školskog psihologa. U cilju ja?anja me?uljudskih odnosa u?enika
bar jednom mese?no bi bile organizovane ekskurzije ili izleti. Tako?e,
u?enici bi bili u obavezi da redovno pose?uju pozorišta, simfonijski
orkestar i bioskope. Sistem straha i zaplašivanja bi pao i on ne bi smeo
da bude prisutan u školi. Nastavnici bi sa 45. godina išli u penzije,
odnosno u savetodavne organe i na njihovo mesto bi došli mladi
profesori.  Možda sve ovo
izgleda kao da je neka bajka, ali ovo je standard ve?ine evropskih
zemalja.Te, ako smo ispratili  ”Evropu” u svakojakim besmislicama,
možemo od nje nešto pametno da uvezemo.

Written by